Bila su vremena kada se stihijski napuštala Srbija, ali dođe i trenutak prezasićenja životom van matice i želja da se vrati. Ovo je priča o svešteniku Srboljubu Miletiću, koji je pre 40 godina želeo promenu, koji je otišao posle školovanja u Australiju, ali se Srbiji vratio. Danas sa članovima svoje porodice živi na imanju predaka koje je preuredio u seosko-turističko domaćinstvo Miletića čardak, koje je kategorisano sa najvećom ocenom koje se može dobiti u oblasti seoskog turizma, sa 4 zvezdice.
Želeo je da upozna novu kulturu, novi svet, ljude… Samo što je završio Bogoslovski fakultet, još nije ni sveštenik postao, shvatio je da mu je Jugoslavija bila mala. Srboljub odlazi u Australiju, a da ni slutio nije da će tamo provesti ceo svoj radni vek. Održava kontakte sa Srbijom, obilazi je, ali ipak tamo zasniva porodicu. Ženi se i dobija četvoro dece. Oni iako su im geni odavde, zapravo su Australijanci poreklom iz Srbije.
Otac Srboljub prvi odlučuje da se vrati u Srbiju sa svojom suprugom. Ne dugo nakon njih i njihovo troje, od četvoro dece, čini isto.
Odluka sina Danila da se vrati u Srbiju
Iza oca Srboljuba, ostao je značajan trag u Australiji koji je uradio za vreme njegovog boravka u toj dalekoj zemlji. Napisao je udžbenike za veronauku, organizovao seminare omladine, izdavao je eparhijske novine, bio jedan od osnivača Koledža Sveti Sava u Sidneju. Takođe je osnovao jednu parohiju sa Pravoslavnim Arapima. Dosta toga stalo je u radni staž dug četiri decenije. Ni on, kao ni njegov sin, nije mogao ni da nasluti, da će u penziji otpočeti jedan sasvim novi život i novu profesiju.
“Meni je tamo nedostajala ljubaznosti. Ljudi su dosta izveštačeni. Tačno je da se bolje živi, i da ljudi voze možda bolja kola, ali to ne znači da su srećniji, naprotiv. Ljudi su tamo nepoverljivi, suštinski nesrećni i nemaju vremena za drugog čoveka. Niko se ni sa kim ne druži bez nekog povoda. Jednostavno, više mi nisu prijali ti ljudi. Još jedan od razloga dolaska u Srbiju je taj da nisam želeo da se odvojim od moje porodice. Želeo sam da budemo zajedno. I zato odlučujem da se u vreme pandemije izazvanom kovidom doselim za Srbiju. Naravno da su moji najbliži mislili da se sa mnom nešto čudno dogodilo, ali znam da su me moji roditelji u potpunosti razumeli i podržali“, priča Danilo.
Kako kaže, građani Srbije su uspeli da sačuvaju ljudskost, naš seljak je sačuvao domaćinstvo, porodicu na okupu, uz sve to veoma smo srdačni. Najviše mu se sviđa što se sačuvala naša domaća hrana, koja je prava egzotika za strance.
“Nisam mogao da verujem da ću se ikada vratiti u Srbiju, a pogotovo da ću baš ovde otpočeti porodični posao, bavljenje seoskim turizmom. Dok sam donosio odluku, u pojedinim trenucima jednostavno nisam mogao da verujem da mi te stvari prolaze kroz glavu. Nije mi bilo lako, priznajem. Ali danas, mogu reći da je to najbolja stvar koja mi se desila u vreme pandemije. U isto vreme sam jedva čekao da se doselim, a takođe nisam mogao tu činjenicu da prihvatim. Slagao bih ako bi rekao da mi danas Australija ne nedostaje. Ipak sam tamo rođen i tamo su mi drugari koji mi zapravo najviše nedostaju, ali nema lepše zemlje za život od Srbije”, ističe Danilo.
Danas, zahvaljujući ocu i majci, živi jednim potpuno drugačijim životom. Uspeli su da preurede i osposobe za život najpre kuću staru preko 100 godina, potom su počeli da uređuju jedan po jedan deo imanja. Od starog koša nadogradili su još dve prostorije, pa kada su videli da se to lepo uklapa u ambijent, samo su nastavili sa dograđivanjem. Danas je to zvanično seosko-turističko domaćinstvo Miletića čardak, koje je kategorisano sa najvećom ocenom koje se može dobiti u oblasti seoskog turizma, sa 4 zvezdice.
Odluka sina Danila da se bavi seoskim turizmom
Kada se vratio iz Australije na očevinu, otac Srboljub nije imao u planu da se bavi seoskim turizmom, ali pošto je sin izrazio tu želji, vrlo rado ga je podržao.
“Kad je video kako napreduju radovi i kako na sve to reaguju najpre naši prijatelji a potom komšije i slučajni prolaznici, izrazio je želju da otpočnemo ozbiljnije bavljenje seoskim turizmom. Ja sam isuviše star za neki nov početak, ali sam želeo maksimalno da ga podržim i da mu damo vetar u leđa. Jer znam koliko mu je bilo teško da se odvoji od svog društva i dođe među svoj narod koji zapravo i ne poznaje. Iskreno, njegova odluka koliko me je obradovala toliko me je i zabrinula. Imajući na umu kakav je posao imao u Australiji i da se ipak tamo rasterećenije živi i ne razmišlja toliko o tome hoće li biti dovoljno novca do prvog, znao sam da će dolazak u Srbiju biti za njega veliki šok jer u tom pogledu mi na žalost dosta zaostajemo od sveta. Nismo uticali na njegovu odluku ali takođe ni na odluku mog najstarijeg sina i najmlađe ćerke, koji su se takođe vratili sa nama, dok je srednja ćerka ipak ostala tamo. Dali smo sve od sebe da im omogućimo dobar start”, ističe Protojerej stavrofor Srboljub Miletić.
