Njegovi roditelji su se upoznali u Nišu, otac je iz Jerusalima, a majka Nišlijka. Doktor opšte prakse Nizar Jaber (29) studije medicine igrom sudbine upisao je i završio u Novom Sadu, a sasvim slučajno zaposlio se u Hitnoj pomoći Bačke Palanke, gde su ga kolege, ali i pacijenti prihvatili za kratko vreme!
Rođen je u Jerusalimu, Srbiju je kao dete posećivao slabo, svega nekoliko puta. Iako kaže da mu srpski jezik teško ide, govori ga odlično, ali s majkom i dalje priča na arapskom.
Tamo je završio osnovnu i srednju školu, a onda je poželeo da upiše studije medicine u Nišu, gde su se njegovi roditelji i upoznali davnih dana.
Drama oko upisa
Oduvek je, kaže, imao želju da radi u Hitnoj pomoći, nakon nekoliko meseci rada kod privatnika, sasvim slučajno desilo se i to da dobije posao u Bačkoj Palanci.
Nije bilo dovoljno vremena da savlada jezik i upiše studije na srpskom. Rečeno mu je da će prijemni za strane studente biti održan u septembru, međutim, sudbina je umešala prste.
– Došao sam u septembru, a dekanka mi je rekla: „Ove godine neće biti studija na engleskom“. Šokirao sam se, nisam znao gde ću i šta ću. Posavetovala me je da zovem Beograd i Novi Sad i da se raspitam. Bio sam razočaran! Odmah sam zvao Medicinski fakultet u Beogradu, ali su mi rekli da je juče bio poslednji dan i da više ne primaju studente, molio sam ih, ali su popunili kapacitet. Rekli su mi da zovem Novi Sad – priseća se on.
Kaže, nikada neće zaboraviti ženu koja se tada javila na telefon:
– Zvao sam ujutru u devet sati, a ona mi je rekla da primaju prijave do 11 časova i da je tog dana poslednji dan. Ja nikako nisam mogao da stignem iz Niša do Novog Sada za tako kratko vreme, treba mi šest sati! Zamolio sam je i ona mi je rekla da skeniram svu potrebnu dokumentaciju i da je pošaljem. Proverila je sve, zapisala moje ime i rekla da dođem sutra na fakultet i predam lično dokumenta. Nakon toga sam upisao studije medicine u Novo Sadu. To mi je bio treći izbor, ali je sudbina namestila da baš tu upišem fakultet.
U početku je bilo vrlo teško, nedostajali su mu majka, otac, brat i sestra, koji su i dalje u Jerusalimu… Slabo je govorio srpski, ali je već kroz mesec dana stekao društvo. Lepo su ga prihvatili, zajedno su išli u kafane, bioskop, na izlete, u teretanu…
Borba za specijalizaciju
– Nisam pogrešio što sam doneo odluku da se preselim u Srbiju, srpski narod je jedinstven – rekao je će.
 upoznali su se u Nišu, on je rođen u Jerusalimu, kao dete svega nekoliko puta posetio je našu zemlju, da bi 2014. godine rešio da ovde započne novi život){kind=link}