„PROTESTI PROTIV LITIJUMA SU POLITIČKI SKUPOVI“ Stručnjaci: Velika je poplava dezinformacija u vezi litijuma

Otkrivanje značajnih rudnih bogatstava, poput litijuma u Srbiji, izazvalo je burne reakcije u javnosti. Umesto da se prilika za napredak posmatra kao jedinstvena šansa za razvoj, litijum je postao izvor sukoba između onih koji podržavaju njegovo iskopavanje i onih koji se tome protive.

U emisiji „Usijanje“, gosti Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku, Nebojša Obrknežev, magistar naftno-gasnog inženjerstva iz Centra za društvenu stabilnost, i Marko Matić iz Centra za odgovorne medije, osvrnuli su se na ovu temu, analizirajući proteste i političke implikacije vezane za litijum u Srbiji.

Miodrag Kapor je na početku emisije ukazao na to da su svi protesti, uključujući one protiv iskopavanja litijuma, zapravo politički skupovi, bez obzira na motivaciju učesnika:

Kapor je takođe istakao simboliku koja je prisutna na ovim protestima, kao što su zastave sa natpisima „Ne damo Kosovo,“ što dodatno povezuje ekološku borbu sa širim političkim stavovima.

– Mnogi profesori ne žele da izlaze u javnost jer ih odmah demonizuju i okarakterišu kao strane plaćenike ili zagovornike stranih interesa. Oni su demonizovani od strane onih koji imaju političke motive, i to je veliki problem. Na kraju, stručnjaci se povlače, a prostor ostaje otvoren za manipulacije i širenje dezinformacija – rekao je Obrknežev.

Marko Matić iz Centra za odgovorne medije osvrnuo se na ulogu dezinformacija u oblikovanju javnog mnjenja o litijumu:

– Moramo praviti oštru razliku između onih koji organizuju skupove i manipulišu njima u političke svrhe i većine građana koji su iskreno uplašeni zbog poplave dezinformacija. Mnogo je neistina, kataklizmatičnih scenarija o tome šta će se dogoditi ako počne kopanje litijuma. Mnogi građani su zaista uplašeni, a najava predsednika Vučića da će razgovarati sa tim ljudima jeste odgovor na tu vrstu izazova. Ljudi imaju pravo da budu neinformisani, ali njihov strah je legitiman, i naša obaveza je da im pružimo prave informacije.

Matić je takođe naglasio da Srbija nema nacionalni centar za borbu protiv hibridnih dejstava, što dodatno otežava borbu protiv dezinformacija koje manipulišu javnim mišljenjem.

Nebojša Obrknežev, magistar naftno-gasnog inženjerstva, izneo je kritiku političke instrumentalizacije ekoloških pitanja, osvrnuvši se na proteste protiv iskopavanja litijuma:

– Bilo je ljudi koji su iskreno zabrinuti, ali ono što me posebno zaprepastilo jeste način na koji se koriste određeni govornici i simboli na tim skupovima. Recimo pratio sam protest u Novom Sadu povodom iskopavanja litijuma, želeo sam da vidim kako to izgleda. Mila Pajić, koja sada brine za našu državu, ranije je izjavila da je rezolucija o Srebrenici jako bitna i da se mora usvojiti. Sada, odjednom, ona postaje govornik o litijumu, iako se verovatno razume u njega koliko vi i ja u nuklearnu fiziku. Narod ne mora meni da veruje, ali nek ukuca na internetu šta je govorila kada je bila rezolucija o Srebrenici – rekao je Obrknežev.

Obrknežev je takođe istakao problem nedostatka stručnosti kod pojedinih govornika na protestima, koji iznose političke stavove pod plaštom ekološke zabrinutosti, što, prema njegovom mišljenju, doprinosi daljoj polarizaciji javnosti.

Obrknežev je govorio o problemu povlačenja stručnjaka iz javne debate zbog straha od demonizacije:

Kurir