U vreme rušenja Miloševića, pričali su vođe opozicije o tome naknadno, Mlađan Dinkić bio je zakazao miting na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 2000. godine. Prvi put tada u Srbiji organizatori protesta najavili su „iznenađenje“.
– Nećemo vam reći šta će biti na mitingu, dođite da vas iznenadimo – poručivao je Dinkić.
Nije bio ništa izmislio jer nikakav plan za protest nije imao. Stranke u opoziciji, naime, tada su bile kao rogovi u vreći, pa Dinkić nije znao ni ko će doći ni šta će reći.
„To je iznenađenje!“, kazao je. Što znači da pojma nemaju šta će da rade.
A ovo što je najavljeno za subotu, na to liči.
Osim što će napraviti gužvu i maltretirati Beograđane.
Kad smo već kod primera iz novije istorije, podsetimo se ovom prilikom divljanja huligana 2010. godine zbog gej parade, i onog policajca što je jednog sredio govoreći mu „Moj Beograd si našao da lomiš!“ Odavno, međutim, proteste niko ne suzbija – i dobro je što je tako. Sasvim je u redu da nezadovoljnici imaju pravo da kažu šta misle i da idu gde žele, ali ne bi bilo loše i da ostali nesmetano mogu da prolaze beogradskim ulicama. Ovako, neki ćete da vičete, a neki ćemo da se znojimo u zaglavljenim gradskim autobusima.
Ne želimo da zvučimo lokalpatriotski i sebično, ali kako to neko može da ne da Jadar, a mi možemo da damo Beograd?
Naravno, tu se ne može ništa. Navikli smo… ovo je samo slabašni izraz nemirenja sa praksom da se građani maltretiraju uskraćivanjem elementarne slobode kretanja. Setimo se prošlogodišnje blokade međunarodnog auto-puta, isto na letnjem žaropeku, koju je izvelo dvadesetak nezadovoljnika strateški raspoređenih u hladu nadvožnjaka…
Ponavljamo, pravo na protest ne može se, i ne treba, nikome uskratiti, ali akcije poput ove koju najavljuje pomenuti Petković, bez jasnog plana, i cilja, ne mogu biti prihvaćene sa simpatijom.
Kad izvodite radove u zgradi, obavezni ste da komšije obavestite do kada neće moći da spavaju zbog obijanja maltera, i u kom periodu će biti bez struje i vode… Isto bi moralo da važi i za organizovanje skupova koji remete normalan život građana.
Blokada, u teoriji građanskih protesta treba da predstavlja meru iznude nekog ustupka vlasti: ako hoćeš da oslobodimo prolaz, moraš da uradiš t i to… Drugim rečima, blokada je iznuda, reket. Ali, ne možete tražiti nemoguću cenu: blokiramo raskrsnicu Kneza Miloša i Nemanjine dok se ne pomire Rusi i Ukrajinci. Ili: dok vlada ne zatrpa sve rudnike u Srbiji. Ili: dok vlada ne omogući da Đilas pobedi na izborima…
