KARLA DEL PONTE U MEMOARIMA DETALJNO OPISALA HRVATSKA NEDELA U ZLOČINAČKOJ OLUJI: Gotovinini vojnici žive spaljivali SRBE i stoku

Danas se navršava 29 godina od zločinačke akcije „Oluja“ u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a više od 220.000 je proterano.

Ove godine Dan sećanja na progon Srba iz Hrvatske biće obeležen u Loznici. Akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta napadom na Knin, a za srpske žrtve nema pravde ni posle skoro tri decenije.

Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala do detalja je u memoarima opisala nedela hrvatskog generala tokom akcije „Oluja“ 1995. On je na kraju ipak izbegao robiju, stradanje Srba ostalo je nekažnjeno…

Lista zločina

Na listi zločina koja su stavljana na teret Gotovini kao glavnokomandujućem Del Ponteova navodi – proterivanje Srba iz Krajine, progon zbog etničke i verske pripadnosti, deportaciju, prisilno iseljavanje, uništavanje sela i gradova, ubistva, nehumane postupke, okrutan tretman…

Optužnicu protiv Gotovine potpisala je svojevremeno upravo Del Ponteova, on je potom godinama bio u bekstvu, da bi na kraju bio uhapšen na Kanarskim ostrvima u Španiji, gde je uživao u luksuzu. Prvobitno je u Hagu bio osuđen na 24 godine zatvora, ali je u drugostepenom postupku oslobođen i tako se spasao robije za počinjene zločine nad Srbima u Krajini.

Kar­la del Pon­te na­vo­di da je ma­sov­ni eg­zo­dus Sr­ba za­po­čeo i pre ne­go što su vo­j­ne sna­ge pod ko­man­dom Go­to­vi­ne 4. av­gu­sta 1995. za­po­če­le napad na Kra­ji­nu.

– Hr­vat­ska ar­ti­lje­ri­ja grana­ti­ra­la je ci­vi­l­na po­dru­č­ja. Hr­vat­ske tru­pe su, na­vod­no, no­ću ula­zi­le u sr­p­ske ku­će i pu­ca­nja­vom i dru­gim na­či­ni­ma za­stra­ši­va­nja pretile sr­p­skim ci­vi­li­ma ko­ji ni­su po­be­gli. Vo­j­ni­ci su uhva­ti­li ne­ko­li­ko Sr­ba, ukrcali ih u vo­zi­lo i odve­zli u za­tvo­r­ske obje­k­te i pri­hvat­ne cen­tre. Vo­j­ni­ci su, na­vod­no, otvo­ri­li va­tru na gru­pu sr­p­skih ci­vi­la u be­gu. Lju­di su bi­li pri­si­lja­va­ni da gle­da­ju sma­k­nu­ća čla­no­va svo­jih po­ro­di­ca. Te­la su le­ža­la ra­zba­ca­na po putu. Ne­ke žr­tve su, na­vod­no, ži­ve spa­lje­ne, ne­ke su umr­le od vi­še­stru­kih ubod­nih ra­na, ne­ke su ba­če­ne u bu­na­re, a ne­ke su jed­nos­tav­no ne­sta­le i nikada ni­su vi­đe­ne – na­ve­la je Del Pon­teo­va u me­moa­ri­ma „Go­spo­đa tužiteljka“.

Vo­do­vi za po­d­me­ta­nje požara

Pod­se­ti­la je i da se u op­tu­žni­ci pro­tiv Go­to­vi­ne na­vo­di da su, na­kon što su hrvatske sna­ge sa­vla­da­le sr­p­ski vo­j­ni ot­por, ko­ji je „uglav­nom bio mi­ni­ma­lan ili ga ni­je ni bi­lo“, pre­du­ze­le me­re ka­ko bi se po­bri­nu­le da pre­me­šta­nje Sr­ba iz Krajine bu­de tra­j­no.

– Hr­vat­ske sna­ge i ci­vi­li plja­č­ka­li su sr­p­ske ku­će i pro­dav­ni­ce. Hr­vat­ski vo­do­vi za po­d­me­ta­nje po­ža­ra osta­vi­li su gra­do­ve i bro­j­na se­la u ru­še­vi­na­ma. Na mestima na ko­ji­ma su sr­p­ske i hr­vat­ske ku­će sta­ja­le jed­ne do dru­gih – hr­vat­ske su po­šte­đe­ne, a sr­p­ske za­pa­lje­ne. Sto­ka je ubi­ja­na i ži­va spa­lji­va­na u to­ro­vi­ma i šta­la­ma. Bu­na­ri i vo­do­vod na­me­r­no su za­ga­đi­va­ni le­še­vi­ma. Do 15. novembra 1995, ka­da su se ope­ra­ci­je či­šće­nja uglav­nom za­vr­ši­le, sr­p­ska zajednica u ju­žnoj Kra­ji­ni pra­k­ti­č­no se za­tr­la. Hr­vat­ske tru­pe i ci­vi­li useljavali su se u ve­li­ki broj na­pu­šte­nih sr­p­skih ku­ća. Pre­m­da je sr­p­skim izbeglicama da­to pra­vo na po­vra­tak i po­vra­ća­nje imo­vi­ne, uni­šte­nje nji­ho­ve imo­vi­ne i ispra­va o nji­ho­vom vla­sni­štvu pra­k­ti­č­no je one­mo­gu­ći­lo ta­kve za­šti­t­ne me­re. Sve je to, na­vo­di se u op­tu­žni­ci, bi­lo uči­nje­no sna­me­rom – na­ve­la je ona.

Kurir