Nekada se znalo – ako ti trebaju dobre farmerke, gledaš da budu iz Novog Pazara. Decenijama je ovaj grad važio za “prestonicu džinsa”, ali i za grad u kome se proizvodi vrhunski nameštaj i kvalitetna obuća.
Danas se ta slika polako menja, pa ako prošetate tamošnjim Žitnim trgom videćete da su kafići puni mladih ljudi koji sede sa slušalicama i rade na računarima. Nije tajna da ti mladi ljudi imaju primanja koja su daleko iznad nacionalnog proseka i to u sredini gde je nezaposlenost oko 51 odsto.
Jedan od glavnih razloga za takvu promenu je Regionalni inovacioni startap centar (RISC) koji u Novom Pazaru deluje od 2018. i okuplja sve one koji žele da nauče specifične veštine potrebne za dobijanje odlično plaćenih poslova, ili da steknu i prodube znanja iz biznisa i poslovanja i dobiju pomoć i podršku na preduzetničkom putu.
O načinima na koji RISC funkcioniše i kako je Novi Pazar postao mesto inovacija i jedne potpuno nove energije prof. Plojović je govorio u najnovijoj epizodi podkasta „Zalet inovacija“.
On kaže da je to u početku bio ogroman šok za mnoge Novopazarce koji nisu bili navikli na takva primanja, pa im je sve delovalo kao neka prevara.
“Pravo vreme je juče”
Na samom početku istakao je da je RISC stigao u Novi Pazar u pravo vreme.
“Sad na svakom ćošku imate nekog ko se uspešno bavi IT-jem”
On ističe i da su prilike u tom gradu bile idealne da se jedna takva ideja “primi”.
>- Svaka otežavajuća okolnost vam je, sa druge strane, i neka šansa. Potrebno je da shvatite kako je to biti mladi čovek u Novom Pazaru gde vlada velika nezaposlenost, a prosek plata je oko 300 evra. Zato je to bila super prilika da se pokrene jedna mala industrija. Samo nam je bilo potrebno malo podrške i to je došlo kroz projekat Inovacionog centra. Mnogo ljudi je otišlo u inostranstvo ili u druge gradove u Srbiji da bi razvijali svoje talente i preduzetništvo, a danas imate situaciju da dete koje, recimo, razmišlja koju srednju školu da upiše, na svakom ćošku ima nekoga ko se uspešno bavi IT-jem – nastavlja priču prof. Plojović i opisuje kako je to izgledalo na početku.
– Budući da znanja koja steknete na univerzitetu nisu dovoljna da budete „plug and play“, odnosno da vas neko, čim dođete u kompaniju, odmah „uključi“ da radite, mi smo rešili da najbolje studente naučimo potrebnim veštinama. Krenuli smo sa nekih 8 studenata Državnog univerziteta i sa 8 studenata Univerziteta u Novom Pazaru koji su pohađali prvu obuku iz razvoja softvera. Budući da je Novi Pazar, pored toga što je poznat kao grad džinsa, nameštaja i obuće trenutno i grad u kojem se naglo razvija prevoz ljudi i robe na međunarodnim linijama, odlučili smo da pravimo softver za to i ta prva generacija je za nekih 7-8 meseci uspela da ga razvije i proda prvu licencu – priča Plojović i objašnjava kako im se na tom putu isprečila pandemija.
“Šta ćemo sa ovolikim novcem?”
