Strane investicije u Srbiji tokom prethodne godine i početkom ove godine najviše su usmerene na prerađivačku industriju, građevinarstvo, nekretnine i rudarstvo. Iako doprinose trenutnom rastu, stručnjaci ističu da nisu održive na duže staze.
Najviše stranih investicija u Srbiji tokom prethodne i početkom ove godine slilo se u prerađivačku industriju, građevinarstvo, nekretnine i rudarstvo. To je uzrokovalo da dođe do pomeranja pokretača rasta u našoj zemlji, pa je fokus premešten sa izvoza na domaću tražnju.
Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv SDI u prvom tromesečju tekuće godine iznosio je 1,3 milijarde evra, što je za 53,4 odsto više nego u istom periodu 2023. U prva tri meseca ove godine najviše ulaganja bilo je usmereno u građevinarstvo, informacije i komunikacije i prerađivačku industriju.
Prošle godine u prerađivačku industriju investirano je oko 846 miliona evra stranih direktnih investicija, dok je u građevinarstvo i nekretnine uloženo oko 780 miliona evra. U rudarstvo se prošle godine slilo 517 miliona evra SDI.
„Jedan od signala da je u nekoj zemlji valuta previše jaka je da se veliki deo investicija koncentriše u sektore građevine i rudarstva. Smanjuju se investicije u industrijske delatnosti, ili zbog niže produkrivnosti i viših troškova rada nije previše isplativo ulagati u njih. To još uvek u Srbiji nije otišlo u krajnost, ali bi bilo loše ako bi se nastavilo još godinu, dve. Ako bi se takva ulaganja nastavila u dužem vremenskom periodu, to bi moglo dovesti do neravnoteže u platnom bilansu, sporijeg rasta izvoza. Za sada je to signal potencijalne opasnosti, ali još uvek ne predstavlja nešto što se ne može otkloniti“, upozorava on.
Recimo godinu ranije, u 2022. godini u prerađivačku industriju je uloženo 1,2 milijarde evra, a u nekretnine i građevinarstvo čak 1,4 milijardi evra. U rudarstvo je investirano nešto više od 200 miliona evra.
Inače ako gledamo deceniju unazad, investicije u prerađivačku industriju su svake godine bile od 50 do 100 odsto veće nego u građevinarstvo i nekretnine, sve do 2022. godine.
Lazar Ivanović, istraživač u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES) kaže da oko 30 odsto priliva SDI ide u prerađivačku industriju, a više od toga u građevinu, nekretnine i rudarstvo.
„To je trend već nekoliko godina, i ove grane imaju relativno niske razvojne benefite. Prvi aspekt je dodata vrednost koju generišu. U građevini postoje dve faze, dok traje gradnja kada se angažuju radnici, izvođači, kupuje se građevinski materijal, i to generiše tražnju i podiže nivo BDP-a, ali na kratak rok. Kada se to završi nema ni transfera tehnologije, ni znanja, ni izvoza, već samo zgrade. U našem slučaju luksuzne stambene jedinice koje većina građana ne može da priušti. Sa druge strane, imamo korupciju i pranja novca, angažovanje stranih radnika na crno. Kada pričamo o rudnicima, tu treba dodati pitanje uslova rada rudara koji rade. Sve to zajedno ukazuje da nam takva struktura ne odgovara“, ukazuje Ivanović. On dodaje da se u susret Ekspu može očekivati nastavak ovakve prakse i da sistem „pumpanja“ privrede infrastrukturnim projektima ima kratke efekte, a da se čak može negativno odraziti na duže staze.
„Ekspo i leks specijalis su manir koji se duže vreme neguje, i metafora odlučivanja u Srbiji danas. Na taj način se narušavaju institucije, a ni ekonomski nije optimalno funkcionisati tako. Za početak, za Ekspo nemamo studiju izvodljivosti, koja treba da bude osnov po kome se radi. Sa druge strane, kada se procedure krše, ne postoji ni evaluacija kako je projekat prošao i koji su efekti. Tako se samo pumpaju javne investicije u infrastrukturu, za koju ne znamo da li će kasnije biti iskorišćena, što istiskuje domaću privredu. Ne ostaje prostora da na tom delu oko Surčina domaće firme grade svoje pogone“, kaže naš sagovornik.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, pojašnjava da na strukturu ulaganja može uticati kurs dinara, jer se u slučaju jakog kursa smanjuje isplativost ulaganja u industriju i druge delatnosti.
„Visoka ulaganja u sektore koji proizvode nerazmenljiva dobra, koja se ne izvoze, često su podstaknuta relativno visokom vrednosti valute, u našem slučaju dinara. To utiče na privlačenje investicija u takve sektore, što nema znatni uticaj na rast izvoza Srbije u budućnosti. Pojedine zemlje su pre svetske finansijske krize privlačile velike investicije u nekretnine, kao što je Španija. Tu su ljudi iz severnih razvijenih evropskih zemalja kupovali stanove, kuće, apartmane, kako bi u starosti provodili veći deo vremena zbog povoljnije klime, što je napravilo ovoj zemlji probleme“, ukazuje ovaj profesor. On dodaje da je to dovelo do balona cena nekretnina, a da je udeo u krizi imalo to što Španija nije imala dovoljno ulaganja u industriju, poljoprivredu i druge delatnosti koje izvoze proizvode u inostranstvo, već su investiranja bila koncentrisana u delatnosti koje uglavnom proizvode za domaće tržište.
