Srce Orlova, Bogi kapiten, emotivni Jokić i dr Kari Pešić: Šta su košarkaši Srbije osim bronze pokazali na OI

Često osporovani, nekada i hvaljeni, izdržali su kritike i ispričali najlepšu košarkašku priču o ljubavi, motivu i zajedništvu, a ona počinje sa….“Bio jednom jedan tim…“

„Svi za jednog, jedan za svi“ moto je Svetislava Pešića koji navijači u Srbiji citaraju posle srebra iz Manile. Meč košarkaške reprzenetacijr Srbije protiv Amerikanaca i bronzana medalja, posle maestralne igre protiv Nemaca, naterali su i najveće kritičare da „ispare“ i primire se.

Selektor Svetislav Pešić često osporavan, a sada hvaljen, kapiten Bogdan Bogdanović, Nikola Jokić i Orlovi prešli su dug put od kvalifikacija i Evrospkog prvenstva do Pariza. Taj put bio je trnovit i popločan osporavanjima sa mnogo strana.

Kada je pre tri godine, 28. septembra, seo na klupu reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić postavio je jasno zacrtani cilj, a to je, da se u Srbiji ponovo zaigra dobra košarka. Mnogi se i ne sećaju da je pre promocije legendarnog Karija Srbija menjala selektore, da je ostala bez Olimpijskih igara u Tokiju, da od 2017. godine nije osvojena niti jedna medalja, a da se i mlađe kategorije nisu preterano proslavile na internacionalnim takmičenjima.

Uz to, meč nacionalnog tima tokom priprema i kvalifikacija pratilo je malo navijača u polupraznoj dvorani. Bilo je mnogo znakova da mnogo toga treba promeniti i unaprediti kako bi se došlo do rezultata.

– Davao sam tu neke izjave, pa su me prozivali, ali to je deo našeg podneblja i deo našeg posla, da sam se udvarao Jokiću. Ne samo da sam se udvarao, već ću se svakom igraču udvarati i objašnjavati mu kako je mnogo dobro za njega i njegovu karijeru da igra za reprezentaciju. Tako da je vrlo jasno – pošto nemam svakodnevne treninge, to će biti treniranje sa posetama.

– Biću ne samo trener, već i mentor. Posećivaću igrače, razgovaraću s njima, gledaću utakmice, pokušaću da mu ne objašnjavam koliko je bitno da igra za reprezentaciju, već da mu pomognem da bude bolji, da pravim ocenu šta da uradi da bude bolji. Da napravimo empatiju i da zna da sam tu da hoću da mu pomognem. To je moj deo posla kao trenera.

Ovako je na promociji, pred svoj drugi mandat u nacionalnom timu, odgovarao na pitanja selektor Pešić. Uz to, selektor je jasno stavio do znanja da se košarka menja, da ostale zemlje, poput Italije, Belgije, Nemačke napreduju, pa je i na Srbiji da se prilagodi, kako bi ostala u vrhu.

Mnogi tada nisu shvatali težinu zadatka čoveka koji je svesno morao da stvori praktično novi tim. U tom procesu, koji je započeo, dolazilo je do poraza u kvalifikacijama. Tako, usledile su i žestoke kritike jednog dela javnosti, kao i košarkaških stručnjaka. Imali su mnogi svašta da kažu o „prevaziđenosti “ selektora, izboru igrača, „udvaranju“ Bogdanoviću i Jokiću, načinu na koji vodi tim, kao i taktici i izmenama igrača u određenim momentima nekih mečeva.

Za to vreme, Pešić je mudro ćutao i čekao. Znao je gde ide, i znao je kako do cilja da dođe, i najvažnije, znao je da je stvaranje moćnog tima stvar procesa.

Telegraf