U Americi postoje dve vrste zdravstvenog osiguranja, a sistem koji je napravljen je užasan za ljude, tvrdi jedna porodica sa Balkana koja živi u SAD.
Maja koja inače dolazi sa juga Srbije već neko vreme sa porodicom živi u Americi, a redovno svoje pratioce na Tiktoku obaveštava o životu u toj zemlji.
U jednom od svojih video-snimaka dotakla se i zdravstvenog osiguranja.
Navela je da se privatno osiguranje dobija preko posla.
Bonus video:
– Naravno, ti uvek možeš platiti, kupiti kao sam ili uplaćivati svakog meseca sam, da nije preko posla, ali iskreno je mnogo skuplje tako. Tako da, mislim, iskreno rekla bih 90% ljudi preko posla imaju osiguranje. Ako imaš osiguranje preko posla, to ti od svakog čeka, od svake plate, odbiju i uplate za to zdravstveno osiguranje. A isto tako je odvojeno obično zdravstveno osiguranje, onda dental i vision. Znači, ako hoćeš kod zubara, to moraš imati posebno, ako hoćeš kod očnog doktora to mora posebno – objasnila je ona.
Dodala je da postoje dve vrste osiguranja ukoliko neko sam uplaćuje.
– A najgore je što kad to uplaćuješ, imaš onda PPO i HMO, a to su kao dve varijante tih osiguranja. Ako imaš PPO, imaš na određene mesta sa određenim doktorima gde možeš da ideš, i to se zove in-network. Iako ja želim da odem kod doktora koji nije u mreži, ja onda moram sve platiti kešom i ne pokrivaju ništa. A čak i ako odeš kod doktora koji jeste u mreži, opet moraš platiti nešto što se zove co-pay. To je procenat od tog celog računa. Na primer, ako imaš neko osiguranje koje pokriva 80% i ti moraš 20% platiti, ako ti je pregled kod doktora 100$, ti platiš 20$ i to odmah kad odeš, a osiguranje ti plati 80$. I to se zove co-pay. Ali pre nego što ti osiguranje plati tih 80% ili koji je već procenat, ti moraš platiti sam u kešu nešto što se zove deductible. Na primer, meni za osiguranje deductible je 500$, tako da od januara do decembra ja moram minimum platiti 500$ pre nego što oni počnu pokrivati 80% od svakog računa – navela je Maja.
Potom je objasnila kako to izgleda u praksi.
– Na primer, ako u januaru odem na pregled i taj pregled košta 150 dolara, ja moram svi tih 150 dolara platiti. Onda u martu imam još neki drugi pregled i sve tako dok ne platim ja 500 dolara. Kada ja platim tih 500 dolara, jer taj je moj deductible, onda insurance, onda osiguranje se uključuje i oni ti plate 80%, a ti nastavljaš da platiš tih 20%. I na kraju ima nešto što se zove max out of pocket. To je najveća suma koju možeš platiti za godinu dana, posle toga oni pokrivaju sve 100%. Na primer, ja mislim da je meni max out of pocket 5.000 dolara ili tako nešto. Tako da ako imaš neke velike operacije ili tako nešto, ti moraš pokriti i platiti sve do tih 5.000 dolara. I kad stigneš do te granice, kada platiš 5.000 dolara, onda ti oni pokrivaju sve ostalo 100% i više ništa ne plaćaš. I to je samo za tih 12 meseci. U januaru to sve opet počinje. Tako da sledeće godine platiš do taj deductible, punu cenu, do primer 500 dolara. Kada platiš 500 dolara, oni ti pokrivaju 80%, ti platiš 20% i dok ne stigneš do max out of pocket, do taj maksimum što je morao da platiš, i onda oni pokrivaju 100% – rekla je ona.
Dodala je da napravljen sistem koji je užasan za ljude.
– Najgore je što, iako imaš neke preglede i analize, nije bitno, nalaze, osiguranje ponekad ima pravo da jednostavno neće odobriti nešto i neće pokriti, iako ti to njih plaćaš. Stvarno je užas. I onda moraš zvati, moraš se svađati, raspravljati, doktori moraju da zovu, da kažu ovo je potrebno, osiguranje onda kaže to nije potrebno, ne morate to da radite jer mi to nećemo da plaćemo. Iskreno to se mnogo često dešava i ja mislim da je zato najgore. Veoma je komplikovano, puno ljudi ne znaju te sve stavke što postoje i onda se ljudima čini kao da svaki put kada dođeš kod doktora, ti moraš da plaćaš, znači kada imaš osiguranje – zaključila je.