Godinama su egiptolozi žestoko raspravljali o tome kako su masivne piramide drevnog Egipta izgrađene pre više od 4.000 godina. Sada, tim inženjera i geologa ima novu teoriju. Oni navode da su Egipćani koristili hidraulični lift koji bi uz pomoć uskladištene vode izvukao teško kamenje kroz sredinu najstarije egipatske piramide.
Stari Egipćani su izgradili stepenastu piramidu za faraona Džosera u 27. veku pre nove ere, i to je bila najviša građevina u to vreme, visoka oko 62 metra. Ali kako je tačno podignuta, sa brojnim kamenjem teškim 300 kilograma, ostala je vekovna misterija, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu „PLOS One“.
„Mnoge detaljne publikacije govore o procedurama izgradnje piramida i pružaju opipljive elemente, ali se one obično fokusiraju na novije, bolje dokumentovane i manje piramide Srednjeg i Novog kraljevstva (1980. do 1075. pne)“, rekao je glavni autor dr Ksavijer Landreau, izvršni direktor „Paleotehika“, privatnog istraživačkog instituta u Parizu koji proučava drevne tehnologije.
Koristeći interdisciplinarni pristup, novo istraživanje je bilo prvo u kojem se izveštava o sistemu koji je u skladu sa unutrašnjom arhitekturom stepenaste piramide, napisali su autori, prenosi CNN.
„Mislim da postoji prilično rasprostranjeno verovanje da je u Starom Kraljevstvu bilo kišovito, svakako u ranom Starom Kraljevstvu kada se gradila Stepenasta piramida“, dodala je ona.
Složen sistem za prečišćavanje vode koji se oslanjao na lokalne resurse bi omogućio da lift na vodeni pogon unutar unutrašnjeg vertikalnog okna piramide funkcioniše. Prema studiji, neka vrsta plovka bi podigla teško kamenje do sredine piramide.
Iako ova teorija daje „genijalno rešenje“, neki egiptolozi nisu ubeđeni, jer je teorija koja se široko veruje da su drevni Egipćani koristili rampe i uređaje za transport da bi postavili teške blokove na mesto, rekao je egiptolog dr Dejvid Džefris, penzionisani viši predavač egipatske arheologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu koji nije bio uključen u studiju.
Analizom dostupnih podataka, uključujući paleoklimatologiju (proučavanje drevne klime i arheoloških podataka), istraživački tim je sugerisao da je voda iz drevnih potoka tekla sa zapada visoravni Sakara u sistem dubokovodnih rovova i tunela koji su okruživali Džoserovu stepenastu piramidu.
Voda bi takođe tekla u Gisr el-Mudir – pravougaonu krečnjačku strukturu koja je masivnih 650 puta 350 metara – koja bi delovala kao brana. Ovo je jedna od najpoznatijih kamenih građevina u Egiptu, koja se nalazi u Sakari samo nekoliko metara od Stepenaste piramide. Dugo se verovalo da je to neka tvrđava, arena za proslave ili ograđena prostorija za stoku, a zapravo je služila za kontrolu i skladištenje vode od velikih poplava, kao i za filtriranje taloga i prljavštine kako ne bi začepila prolaze za vodu.
Ovaj sistem za prečišćavanje vode ne samo da bi omogućio kontrolu vode tokom poplava, već bi takođe „obezbedio adekvatan kvalitet i količinu vode za potrebe potrošnje i navodnjavanja i za transport ili izgradnju“, rekao je koautor studije dr Gijom Piton, istraživač sa francuskog Nacionalnog istraživačkog instituta za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu.
Autori su ukazali na prethodne studije koje su otkrile da je pustinja Sahara imala redovnije padavine pre nekoliko hiljada godina. Umesto toga, pejzaž bi ličio na savanu, koja bi mogla da podrži više biljnog sveta. Međutim, postoji debata o tome kada je tačno klima bila „vlažnija“.
Možda je bilo dovoljno vode da podrži sistem kao što je hidraulični lift, rekla je dr Džudit Bunburi, geoarheolog sa Univerziteta Kembridž u Londonu koja nije bila uključena u novu studiju. Ona je ukazala na ranija istraživanja koja su otkrila da su se oluci za kišnicu gradili i koristili u Starom kraljevstvu, kao i na prethodna istraživanja koja su se bavila ishranom ptica u to vreme, a u kojem se navodilo da su postojale brojne vrste koje žive u močvarama, poput žaba.
