Na sajtu aukcijske kuće „Top Hindman Auctions“ iz Čikaga nedavno je objavljena aukcija Srpskog rječnika iz 1818. godine, autora Vuka Stefanovića Karadžića. Trenutno je na aukciji dostigla vrednost od 228.000 dolara, a prof. dr Slobodan Nićin apelovao je da ga kupi naše ministarstvo kulture.
– Ne dozvolite da padne u ruke Amerikancima, Hrvatima ili albanskoj zajednici, odnosno da završi u nečijem podrumu. Apelujem na Ministarstvo kulture da spase ovo kulturno blago – naveo je Nićin.
Na ove navode je reagovalo Srpsko bibliofilsko društvo.
Cena rečnika je trenutno od 1.500 do 3.000 evra.
– Kad je reč o početnoj ceni koju je navela aukcijska kuća, smatram da je nerealna. Pomenuću samo kao dokaz primerak otkupljen pre nekoliko godina, knjigu Zaharija Orfelina „Gorestni plač slavnija inogda Serbiji“ (Tužni plač nekad slavne Srbije). Značaj „Tužnog plača“ je u tome što je ta pesma prvo štampano pesničko delo u srpskoj književnosti, što je urađeno 1761. godine u štampariji Dimitrija Teodosija u Veneciji. Ako govorimo o kulturno-istorijskom značaju „Tužnog plača“, moram da istaknem da je on u potpunom neskladu s njegovim fizičkim izgledom. Reč o brošuri malog formata, štampanoj na svega 16 strana. Poslednji poznati primerak izgoreo je 6. aprila 1941. zajedno s Narodnom bibliotekom u Beogradu, prilikom nemačkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Bilo je potrebno da prođe 77 godina, tačnije da dođe 2018. godina da se u Austriji pojavi primerak, koji je država Srbija kupila na jednoj aukciji za sumu koja je daleko skromnija od početne cene Vukovog rečnika – kaže Stojančev.
– Dakle, početna cena za Vukov rečnik iz 1818. godine je veoma nerealna, jer bibliofili koji žele da imaju ovo izuzetnu knjigu mogu da je kupe u Srbiji za daleko manje novca. Lično bih bio veoma zadovoljan i srećan da stare i retke srpske knjige dostižu takve fantastične cene. Zatim, uvidom u fotografije koje su pojedini bibliofili dobili od aukcijske kuće odgonetnuto je da je ovaj primerak pre nekoliko godina prekoričen, a to je učinjeno u Beogradu. Po važećem zakonu o pokretnim kulturnim dobrima, iz Srbije se ne smeju iznositi knjige štampane zaključno sa 1867. godinom. Ukoliko je neko izneo ovaj primerak iz zemlje, napravio je prekršaj – istakao je Stojančev.
