U raspravama oko toga da li Srbija treba da iskoristi svoje litijumsko bogatstvo često čujemo ‘argument’ da nijedna evropska zemlja to ne planira, što ne može biti dalje od istine.
Evropska unija po ubrzanoj proceduri odobrava razvoj litijumskih projekata za eksploataciju kritičnih sirovina, čak i u zonama zaštite prirode koje nose oznaku „Natura 2000“ kako bi zadovoljila rastuće potrebe za kritičnim sirovinama koje su neophodne za zelenu tranziciju.
U oktobru 2022. godine, francuska rudarska kompanija „Imeris“ predstavila je projekat EMILI za eksploataciju velikih rezervi litijuma koje su pronađene u nekadašnjem rudniku kaolina Bovoar (Beauvoir) u regionu Alije.
Naime, kopovi rudnika Bovoar se nalaze pored prostranih bukovih šuma koje su deo mreže „Natura 2000“ i dom su brojnih ugroženih vrsta. U julu je EMILI dobio status projekta od nacionalnog interesa, a to znači ubrzanje procedura za realizaciju i intenzivniji razvoj zelene industrije koja se razvija upravo na „belom zlatu“.
Britanska kompanija Savannah Resources dobila je pozitivnu procenu uticaja na životnu sredinu, što joj omogućava da započnu radove na projektu Barroso Lithium na 590 hektara u severnoj regiji Barozo. Budući rudnik se nalazi na području gde se meštani tradicionalno bave poljoprivredom i pčelarstvom i obuhvata deo Nacionalnog parka Peneda-Geres i mreže „Natura 2000“.
Rudnik litijuma i gigafabrike litijumskih baterija u severnoj regiji Odfrans čine okosnicu vladine strategije zelene reindustrijalizacije. Predsednik Francuske Emanuel Makron najavljuje da će u narednoj deceniji u ovoj regiji, popularno nazvanoj Dolina baterija, biti otvoreno 20.000 direktnih radnih mesta i isto toliko indirektnih.
Ministar finansija Bruno le Mer izjavio da će rudnik litijuma doprineti cilju Francuske da do 2030. godine proizvede dva miliona električnih vozila i drastično smanji potrebu za uvozom litijuma.
Prema podacima kompanije „Imeris“, cilj je da se do 2028. godine proizvodi 34.000 tona litijum hidroksida godišnje, što je dovoljno za oko 700.000 električnih vozila godišnje. To ovaj projekat čini manje perspektivnim od „Jadra“, koji godišnje može da obezbedi litijum za milion vozila.
Predstavnici zelenih stranaka iz regiona brzo su se zainteresovali za projekat i organizovali posetu Bovoaru. Oni su svesni da je litijum ključan za skladištenje obnovljive energije i da bi ovaj projekat omogućio Francuskoj i EU da ojačaju svoju energetsku suverenost.
Međutim, imaju i svoje crvene linije i najavljuju da će budno pratiti upravljanje vodama s obzirom na to da je u pitanju regija sa 350 evidentiranih izvora. Procenjuju da će za rad rudnika biti potrebno dva miliona kubnih metara vode, što je ekvivalent godišnjoj potrošnji 26.000 stanovnika. Kompanija „Imeris“ je najavila da će sprovesti studije uticaja na životnu sredinu.
Suprotno onome što prenose domaći mediji – da se litijum eksploatiše samo u pustim, nenaseljenim predelima – prvi evropski rudnik litijuma mogao bi da bude otvoren u Austriji, u živopisnim alpskim predelima, gde su dominantne stare četinarske šume. Kompanija „Kritikal metals korp“ razvija projekat „Volfsberg“, koji obuhvata rudnik sa podzemnom eksploatacijom.
To je ujedno i prvi rudnik litijuma u EU koji je dobio sve potrebne dozvole i to na neodređeno vreme. Južnije, na severu Portugalije, razvija se još jedan litijumski projekat u zoni zaštićene prirode.
